|
PRIRODNO ROJENJE - UZROCI I SUZBIJANJE POJAVE
Veroljub Umeljić
|
|
Ako hoćemo da, u najkraćem, iskažemo suštinu života pčelinjeg društva, onda se može reći da se on svodi na ubrzani prolećni razvoj, čiji cilj je maksimalno jačanje zajednice, kako bi ona što bolje iskoristila izdašne rane medonosno-polenonosne biljke, radi gomilanja velikih rezervi hrane. Time se stvaraju i uslovi za rojenje, već u početku aktivne sezone, čime je novom društvu obezbeđeno dovoljno vremena za izgradnju staništa, dalji razvoj i obezbeđenje dovoljne rezerve hrane za nastupajući bespašno-zimski period.
Drugim rečima, suština života pčelinje zajednice, kao i svih drugih živih stvorenja, svodi se na stalnu borbu za opstanak, što podrazumeva i težnju za razmnožavanjem. Prema tome, pojava nagona za rojenje jedna je od prirodnih osobina pčela, zahvaljujući kojoj su se kao vrsta održale.
Međutim, savremeno pčelarenje i prirodno rojenje nikako ne idu zajedno. Možda je i najveće umeće, kada je u pitanju praktično pčelarenje, kako raznim postupcima uticati na formiranje jakih pčelinjih zajednica, već za rane izdašne paše, i u takvoj formi ih održavati sve vreme aktivne sezone. Pri tome treba eliminisati mogućnost pojave rojevog nagona, sa ciljem da se u društvima neprekidno održava dobro radno raspoloženje, kako bi ona sakupila maksimalne količine viškova meda „namenjenog“ pčelaru za uloženi trud.
Uzroci pojave nagona za rojenje
Za postizanje pomenutog cilja, veoma je važno da pčelari što bolje upoznaju uzroke pojave nagona za rojenje, kako bi mogli uspešno da sprečavaju da do njega dođe. Pravilo, da svakoj pojavi prethodi uzrok, svakako važi i za pojavu nagona za rojenje kod pčela.
Jedan od osnovnih uzroka pojave nagona za rojenje je stvaranje velike nesrazmere između broja mladih pčela i broja ćelija sa mladim larvama koje one treba da hrane. Do ovoga dolazi zbog bujanja snage društva u vreme razvoja, jer se mnogo više pčela izvodi nego što prirodno uginjava. U to vreme cvetaju i medonosne biljke izdašne nektarom i polenom pa kod pčela preovladava instikt za gomilanjem velikih količina hrane na račun razvoja legla. Zbog toga dolazi do blokade raspoloživog prostora u košnici unetim nektarom i polenom. U ćelije iz kojih se izvodi leglo, pčele pre „ugrabe“ da smeste uneti nektar ili polen nego što matica stigne da ih ponovo zaleže, sl. 1. Na taj način naglo se smanjuju novozaležene površine, pa dolazi do
|
Sl. 1. Rojevi matičnjaci na plodišnom ramu blokiranom unetim nektarom
|
situacije da na jednu larvicu dolaze 2-6 pa i više mladih pčela, koje treba da ih hrane, umesto ranijeg stanja, kada je na jednu larvicu dolazila po jedna pčela, pa čak i manje. Ovim je stvorena situacija da u celom pčelinjem gnezdu praktično nema slobodnih ćelija. Sve je puno ili zauzeto medom, nektarom, polenom, zrelim leglom i starijim larvama. Najmanje ima ćelija sa jajima i mladim larvicama. Kada popune raspoloživi prostor hranom, oslabiće znatno radna aktivnost i pčela izletnica, jer sada ni za njih nema posla, pošto nemaju slobodnih ćelija za smeštaj novog nektara i polena. Pčele sada, ne samo da sve nemaju posla oko negovanja legla, gradnje saća, unosa i prerade hrane, već, pošto njihov broj i dalje raste, teško mogu i fizički da se smeste unutar košnice, pa počinju da se grupišu izvan, formirajući veliku „bradu“, sl. 2. Na ovo će dodatno uticati i prekomerna izloženost košnica suncu uz nedovoljnu mogućnost ventilacije.
|
Vrh strane
|
Sl. 2. Nedovoljan prostor i loša ventilacija košnice, doprinose pojavi rojevog nagona
|
Prenatrpanost pčela u košnici otežava normalno kretanje matice i pčela, koje sa njom dolaze u kontakt, pa je time otežano prenošenje i razmena matičnog feromona (supstance) između jedinki unutar društva, što ima za direktnu posledicu pojavu prirodnog nagona za izgradnju matičnjaka, jer se pčele, u neku ruku, osećaju obezmatičene, Ako je u društvu stara matica, sl. 3, koja prirodno manjim intezitetom luči matičnu supstancu, do pojave matičnjaka će još brže doći. Ako, pri svemu ovome, matica ima genetski izražen nagon za rojenjem, koji ona prenosi na svoje potomstvo,onda se ceo problem još više komplikuje.
|
Sl. 3. Sjajna površina tela i iskrzana krila mogu biti znaci starosti matice
|
Pojava dužeg kišnog perioda u vreme maksimalno razvijenih društava, onemogućava izletnicama napuštanje košnice i normalan rad, zbog čega im se život produžava, pa se pčelinja zajednica dodatno uvećava, stvarajući još veću teskobu.
Može se konstatovati da se nagon za rojenje ne izražava samo u zaleganju i negovanju matičnjaka. Pre bi se moglo reći da su matičnjaci posledica, a ne uzrok nagona za rojenje.
Pri već stvorenom nagonu, u pčelinjoj zajednici se postepeno obrazuje roj, novo društvo, koje će se, kada za to dođe trenutak, izdvojiti, odnosno odeliti od zajednice i sa starom maticom izletete iz dotadašnje košnice. Novo društvo se obrazuje od pčela radilica svih uzrasta, prvenstveno onih koje nisu mogle biti zaposlene u zajednici. Radilice novog društva miruju, dobro se hrane i pripremaju rezervu energije za početak rada u novom staništu.
|
Vrh strane
|
Mere protiv pojave nagona za rojenjem
Pošto proučimo osnovne uzroke za pojavu rojevog nagona, treba da se trudimo da se u pčelinjim društvima ne stvore uslovi za njegovu pojavu.
Osnovno je da vodimo računa o blagovremenom proširivanju prostora u košnici, dodavanjem novih tela sa saćem, kako bi pčele i na vrhuncu svog razvoja, i pri maksimalnim unosima nektara i polena, imale dovoljno prostora za svoj smeštaj i odlaganje unete hrane, kao i za dalji razvoj legla. Još pre dostizanja vrhunca razvoja, košnicu treba proširiti, kako bi brojne pčele fizički mogle da se smeste unutra.
Da bismo sprečili blokadu plodišnog prostora unetim polenom i nektarom, kada naslutimo ovu opasnost, iz plodišta ćemo izvaditi 2 rama sa medom (po jedan krajnji), i umesto njih dodati 2 rama sa satnim osnovama, koje stavljamo, po jedan levo i desno, kao predposlednji. Time ćemo i mlade pčele zaposliti i na izgradnji saća, koje će izletnice puniti medom, odnosno polenom, a centralni deo plodišta će biti rasterećen i matici omogućeno polaganje jaja. Ovom prilikom ne treba ramove sa satnim osnovama stavljati u centar legla, jer bi ih pčele, zbog izobilja nektara i polena u prirodi, instiktivno napunile hranom, pre nego što bi matica uspela da ih zaleže. Time bi, i onako skučeni prostor legla, bio pregrađen, i matica bi se orijentisala samo na jednu stranu, pa bismo, već složenu situaciju, dodatno iskomplikovali.
Prethodno opisanu operaciju možemo, po potrebi, ponoviti posle nekoliko dana. Izvađene krajnje ramove sa medom čuvaćemo u magacinu. Oni će nam dobro doći kasnije, pri planskom formiranju rojeva.
|
Sl. 4. Blagovremeno proširivanje prostora u košnicama
u mnogome ublažava mogućnost pojave rojevog nagona
|
Za potrebe smeštanja viška meda blagovremeno ćemo dodavati medišna tela, sl. 4. Kada počne intenzivniji unos nektara ne smemo čekati da sav raspoloživi prostor medišta bude napunjen, već kada je 2/3 prvog medišnog tela puno, treba ispod njega (iznad plodišta) dodati novo medišno telo sa praznim saćem. Ako dobra paša i dalje traje, pčele će brzo da dopunjavaju gornje medište i istovremeno da odlažu nektar u donje, novododato. Po potrebi, ne čekajući da donje medišno telo bude potpuno napunjeno, dodaćemo ispod njega novo. Moramo se truditi da uvek bude 1/3 praznog prostora u medišnom telu neposredno iznad plodišta.
Da bi se sprečilo pregrevanje unutrašnjosti košnice, zbog prekomernog izlaganja suncu, treba da se trudimo da ih uvek, kada je to moguće, postavljamo tako da se u najtoplijem delu dana nalaze u hladovini. Pri tome treba maksimalno proširiti leta, uklanjanjem regulatora, a ako je podnjača mrežasta izvući fioku. Ako koristimo krov-zbeg možemo ukloniti poklopne daske i omogućiti dodatnu ventilaciju kroz škrge krova. Kod košnica koje imaju Milerove ili slične hranilice, odnosno mogućnost ventilacije preko poklopnih dasaka, treba na odgovarajući način aktivirati ventilaciju.
Pčelari su najnemoćniji u sprečavanju pojave rojevog nagona kada je u pitanju duži kišni period. Međutim, ako su blagovremeno preduzimane prethodno opisane radnje, problem će biti znatno ublažen. U svakom slučaju treba, odmah po ukazivanju povoljne prilike, društva pregledati i, ako nije već kasno, preduzeti odgovarajuće mere.
Ono što pčelar sigurno može da učini, to je da redovnom zamenom matica predupredi pojavu rojevog nagona zbog prisustva stare matice. Uobičajeno je menjanje matica posle dve godine starosti. Međutim, zbog ovog razloga, najbolje je matice menjati svake godine. Time ćemo, uz ostale navedene radnje, znatno ublažiti mogućnost pojave rojevog nagona. Pri ovome, treba da koristimo matice koje nemaju genetski izražen nagon za rojenjem.
Pčelinja društva se retko roje kada je u njima prisutna matica koja ima manje od godinu dana starosti. Ako matice u zajednicama menjamo u avgustu, one će naredne godine, u sezoni rojenja, biti mlađe od godinu dana.
U nekim državama, sa toplom klimom, gde aktivna pčelarska sezona nikada ne prestaje, i gde se veoma intenzivno pčelari, sa velikim brojem seoba, pojedini pčelari menjaju matice u društvima dva puta godišnje u želji da onemoguće rojenje.
Dosta pouzdan metod eliminisanja mogućnosti pojave rojevog nagona predstavlja zamena starih matica zrelim matičnjacima. Pčelari ne mogu pod stalnom pažnjom držati proizvodna društva koja su odseljena na udaljenu pašu. Da bismo skoro sigurno isključili mogućnost pojave nagona za rojenjem kod tih društava, treba sinhronizovati poslove oko njihove seobe i dobijanja visokokvalitetnih matičnjaka. Početak uzgoja matičnjaka treba podesiti tako da oni budu zreli za dodavanje, nekoliko dana pošto društva odselimo na pašu.
Izjutra, trinaestog dana starosti matičnjaka, odlazimo kod odseljenih društava. Matičnjake odnosimo na ramu, na kome su i uzgajani, u nukleusu sa 2 rama punih pčela, naravno bez matice. Ram sa matičnjacima smeštamo između ramova sa pčelama u nukleusu, koji u ovom slučaju ima ulogu inkubatora, odnosno da održava odgovarajuću temperaturu matičnjacima.
Po dolasku na teren, u odseljenim društvima pronalazimo matice i uklanjamo ih. To je mukotrpan posao, ali se isplati. Po našem nahođenju, matice ćemo ili likvidirati ili one najkvalitetnije stavljati u kaveze sa hranom i pčelama pratiljama, pa ih čuvati u malim društvima kao rezervne. Na terenu moramo prenoćiti pa sutradan po podne obezmatičenim društvima dodati zrele matičnjake, koje smo poneli, sl. 5.
|
Vrh strane
|
Sl. 5. Zamenom starih matica zrelim matičnjacima,
dosta pouzdano eliminišemo mogućnost pojave rojevog nagona
|
Ovom operacijom postižemo više efekata. Ako smo sve uradili kako treba, mogućnost pojave rojevog nagona je isključena, a ujedno smo izvršili i zamenu starih matica. Proteći će nekoliko dana bez polaganja novih jaja, dok se mlade matice ne oplode i pronesu. Kraći period u košnicama neće biti mladog legla koje pčele treba da hrane, a radni elan u prisustvu mlade kvalitetne matice je na vrhuncu, pa pošto nema ishrane legla, u tom periodu će znatno veći prinos meda da bude. Kratak period bez polaganja jaja neće se primetno odraziti na formu društava jer će mlade visokokvalitetne matice to nadoknaditi.
Primenom i ove metode ne možemo biti potpuno sigurni da se neko društvo neće rojiti. Jer, ako je u nekoj košnici započeo proces rojevog nagona, a mi to ne primetimo pri oduzimanju starih matica, on će se i nastaviti i roj izleteti sa prvoizvedenom maticom.
Pa i kada se desi da, pored svih preduzetih radnji i mera predostrožnosti, neko pčelinje društvo dobije nagon za rojenje i razroji se, pčelar ne treba da očajava već da se divi i uživa u veličanstvenom prirodnom događaju, čija su osnovna načela iznad ljudskog morala i koja u mnogome mogu da budu pouka ljudskom rodu.
|
|
|
|
|
STRUČNI PRILOZI 
